Polovinom septembra imala sam privilegiju da kao deo delegacije Nacionalnog naftnog komiteta Srbije učestvujem je na 24. Svetskom naftnom kongresu, održanom od 17. do 21. septembra 2023. godine u Kanadi.
Kongres Svetskog naftnog saveta je poznat i kao „olimpijada naftno-gasnog sektora“, a ove godine je posle 23 godine ponovo održan u Kalgariju. Pored više od 5000 delegata i 10 000 posetilaca iz preko 100 zemalja sveta, događaju je prisustvovao veliki broj zvaničnika među kojima i više ministara energetike, ekonomije, spoljnih poslova… Na otvaranju Kongresa govorili su premijerka države Alberta, Danielle Smith, Ministar energetike i prirodnih resursa Kanade Jonathan Wilkinson i Pedro Salamanca, predsednik Svetskog naftnog saveta. Premijerka Alberte je izjavila da je cilj razvoj čistih tehnoloških rešenja koja će omogućiti svetu da koristi prednosti ugljovodonika iz kojih su izolovane emisije, odnosno da nije cilj postepeno isključiti naftu i gas kao energente, već je cilj isključiti postepeno emisije koje oni sadrže.
Kako bi i sam doprineo svojim primerom transformacije i inkluzije svih promena u sferi energetike koja se globalno dešava, Svetski naftni savet je ovom prilikom usvojio nov formalni naziv, te je preimenovan u WPC Energy, Svetski forum za energetsku transformaciju. Na ovaj način je i simbolično proširen obuhvat tema i učesnika svetske diskusije o pravcima razvoja globalne energetike.
Tokom trajanja Kongresa održani su brojni paneli, plenarne sednice, forumi i prezentacije na kojima je bilo reči o tradicionalnim i inovativnim izvorima energije, globalnim energetskim i drugim politikama, kao i o investicijama u naftnom i gasnom sektoru. Imali smo priliku da čujemo izlaganja o brojnim energetskim inovacijama koje se već primenjuju u svetu, ali i prognozu budućih trendova u ovom sektoru, među kojima su posebnu pažnju izazvale teme vezane za hidrogen.
Tokom kongresa postalo je jasno da postoji svojevrsni jaz izmedju očekivanja i mogućnosti implementacije energetske transformacije u dinamici predviđenoj ciljem Net Zero 2050. Poseban akcenat je stavljen na važnost postepene energetske tranzicije, imajući u vidu da se propisi često donose brže od razvoja tehnologije i mogućnosti njene realne primene. Ovo je od krucijalne važnosti ako razumemo da je uspeh inovacija u energetskom sektoru neodvojivo povezan sa dobro definisanim, promišljenim i na budućnost orijentisanim pravnim okvirom.
Globalna energetika je u dinamičnoj i suštinskoj transformaciji. Konvencionalni linearni modeli gube trku sa novim pristupima koji su zasnovani na energetskom miksu. Razumevanjem da neki tipski model strategije ne može biti primenjiv i isplativ na energetsku tranziciju, kompanije i države moraju naći vrlo delikatnu ravnotežu između imperativa dekarbonizacije i neophodnosti da se osigura sigurnost snabdevanja energijom po prihvatljivim cenama.
Kongresne sesije su započele diskusijom ministra energetike Saudijske Arabije, princa Abdulaziza bin Salmana koji je potvrdio izuzetnu zainteresovanost za energetsku tranziciju i čvrstu nameru Kraljevstva Saudijske Arabije da se transformiše iz proizvođača nafte u proizvođača energije. Izneo je čvrsta uverenja da, ako mogu biti proizvođači nafte sa najnižim troškovima proizvodnje, mogu, takođe, biti i proizvođači hidrogena po najpovoljnijoj ceni. Rekao je da su odlučni da budu značajni proizvođači i da trguju zelenom energijom sa ciljem da se obezbedi energetska sigurnost i održivo tržište energenata.
Na plenarnoj sednici pod nazivom „Energetska tranzicija“ učestvovali su lideri velikih naftnih kompanija: Amin Nasser, predsednik i izvršni direktor Aramco, Darren Woods, predsednik i izvršni direktor Exxon Mobile i Hou Qijun, predsednik i izvršni direktor kineske nacionalne korporacije CNPC. Poruke svih govornika su isticale važnost inovativnih tehnologija, ali i balansiranje u delu ubrzanih regulativa. Svima je u fokusu skladištenje ugljenika u velikim razmerama, ali i izgradnja adekvatnih cevovoda za gas i hidrogen kojim bi se olakšao transport i skladištenje hidrogena. Direktor Aramco-a je napomenuo da potražnja za energentima i dalje raste i da se u narednom periodu mora ulagati i u konvencionalne izvore, istovremeno sa procesima dekarbonizacije i razvoja energetskih alternativa. Ne treba rušiti postojeći sistem pre nego što izgradimo novi, upozorio je. Direktor CNPC-a je apelovao da se ubrza tranzicija, ali da se ne smeju smetnuti sa uma socijalni i ekonomski aspekti tog procesa i neophodni rast kome težimo.
Izuzetno zapaženo je bilo izlaganje Krisztiana Pulaya iz MOL-a pod nazivom „Više od manje: Tranzicija u preradi petrohemijskih proizvoda“ gde je predstavljen novi biznis model koji je razvio MOL u Madjarskoj, a odnosi se na implementaciju holistički postavljene net-zero strategije transformacije downstream-a kroz primenu principa: od goriva do hemikalija, od otpada do hemikalija i smanjenje carbon footprint-a. Pulay je ukazao da u savremenom svetu traznja za petrohemijskim proizvodima raste, dok se istovremeno pravi zaokret od fosilnih goriva, što je motivisalo MOL da donese stratešku odluku o ulasku u novu delatnost – upravljanje komunalnim otpadom, čijom se integracijom u Downstream dobija dodatni izvor sirovina za petrohemijsku proizvodnju.
Prvog dana Kongresa održana je i Generalna skupština Svetskog naftnog saveta na kojoj je izabran novi sastav Izvršnog komiteta WPC, kao i novi sastav Komiteta za organizaciju kongresa u Rijadu 2026.godine. Predsednik NNKS Goran Stojilković izabran je u Programski Savet CPC WPC. Usvojena je i izmena u periodičnosti organizacije kongresa koji će se, nakon kongresa u Rijadu, priređivati na svake dve godine ubuduće.
Veoma su aktivni bili predstavnici Mladih profesionalaca koji su dobili i nivi sastav Komiteta Mladih profesionalaca i svog novog predsednika – Shamus Hardle, menadžera analize tržišta u kompaniji Inter Pipeline, iz Kanade. Hardle je vec duzi period bio angažovan u Komitetu Mladih profesionalaca gde je bio posebno zapažen kao urednik YP magazina. Filip Matović je, u svojstvu predsednika Mladih profesionalaca NNKS-a uzeo učešća u skupštini.
Kongres je završen zvaničnom primopredajom Rijadu, gradu domaćinu 25. Svetskog naftnog kongresa, koji će se održati 2026. godine.
Svetski naftni kongres u Kalgariju osvetlio je problem velikih očekivanja za brzu energetsku tranziciju i prelazak na čistije izvore energije i goriva upotrebom inovativnih tehnologija, ali situacija „na terenu“ govori drugačije. Cena primene je izuzetno visoka, efikasnost upitna, a motivisanost privatnog kapitala ograničena neizvesnošću povrata investicija. Ponovljeni su stavovi sa prethodnog kongresa u Hjustonu da će fosilna goriva biti potrebna svetu još mnogo decenija i upozorili na moguće disbalanse na tržištu konvencionalnih energenata zbog konfuzije koja nastaje pod pritiskom novih regulativa koje nisu usklađene sa realnom dinamikom prelaska na obnovljive izvore energije.
Kalgari je i svojim pejzažom dopunjavao sliku Kongresa, kao grad koji je vrlo moderan i razvijen upravo zahvaljujući ogromnom biznisu povezanim sa naftom i gasom koji se odvija u Alberti, a istovremeno okružen božanstvenom prirodom, planinama, jezerima i šumom koja nas neprekidno podseća da je neophodna simbioza da bismo, kao čovečanstvo, uspeli da sačuvamo kako našu životnu sredinu, tako i progres koji čini neodvojiv deo ljudske prirode.
